Радослав Лазић, Нушићев театар комике

Радослав Лазић, редитељ, естетичар, драмски педагог – рођен у Санском Мосту, 13. септембра 1939. Гимназију и Академију за позориште, филм, радио и телевизију завршио у Београду, где је дипломирао режију у класи проф. Вјекослава Афрића, 1964. Упоредо апсолвирао Историју уметности на Филозофском факултету у Београду. Постдипломске студије из области театрологије на Факултету драмских уметности у Београду и специјалистичке студије завршио на Universit de Paris VIII, Diplome d’etudes approfuncies (1981.) и Diplome doctorat de Ze cycle (1984.) из области Etudes tecgiques et estetyqyes dy Thyvtre. Докторску дисертацију Југословенска драмска режија 1918-1991, Теорија и историја, пракса, пропедеутика, одбранио на Академији уметности Универзитета у Новом Саду, 1993. Као позоришни редитељ режирао око 50 драмских представа на сценама Београда, Загреба, Новог Сада, Суботице, Ниша, Бања Луке, Вараждина, Куманова, Лесковца, Зрењанина, Сомбора, Вршца, Панчева. Режирао прво извођење Стерије у Румунији на сцени Државног театра Тиргу-Муреш. Као редитељ мултимедијалне оријентације режирао на телевизији, радију и на филму, као и на сцени луткарског театра.

Од 1976. бави се педагошким радом на Академији уметности у Новом Саду, најпре као сарадник за предмет режија, а од 1984. као предавач за предмет Историја и естетика режије (позориште, филм, радио и телевизија). Од 1977. стални је сарадник, а потем и уредник часописа за позоришну уметност Сцена до 1995. Уредник је рубрике РТВ естетика у часопису РТВ – теорија и пракса, од 1976. Сарадник је бројних часописа у земљи и иностарнству, где објављује резултате својих естетичких истраживања у областима позоришне, филмскле, радијске, телевизијске, оперске, луткарске режије, њене историје и естетике. Лазићеви радови преведени су на више европских језика: француски, енглески, руски, пољски и други.

Аутор је следећих књига: Естетика модерног театра (с Д. Рњаком) (1976), Култура режије (1984), Драмска режија (1985), Трактат о режији (1987), Париска театралиа (1988), Трактат о филмској режији (1988), Феномен режија (1989), Свет режије (1992), Херменаутика режије (1993), Речник драмске режије (1996), Југословенска драмска режија (1996), Естетика ТВ режија (1997), Театролошки бревијар (1998), Естетско доживљавање театра (1999), Естетика оперске режије I-III (2000), Естетика радиофонске режије (2001), Нушићев театар комике (2002).

О делу

Пред нама је добро сачињена студија коју др Радослав Лазић насловљава Нушићев театар комике. Књига је конципирана у три основна поглавља:

  1. Естетска сведочанства;
  2. Непознати Нушић и
  3. Моје режије Нушића.

Свако поглавље је прича за себе, те потпуно самостално може егзистирати.

Известан број радова др Радослава Лазића презентованих сада под једним насловом Нушићев театар комике, већ је објављен у позоришним часописима или сепаратно изложен на симпозијумима и театролошким тематским скуповима. Они су настајали и сазревали у дугом временском раздобљу од близу четири деценије, колико и траје Лазићево интересовање за Нушићев театар комике. А, то као да је и била жеља бесмртног комедиографа када је записао: „Тај сам живот не само запазио већ и живео њиме, и као феникс, са сваком новом генерацијом, са сваким добом, са сваком епохом друштвеног развитка, умирао и опет се рађао да живим новим животом, животом нових људи и новога друштва.“ Све речено, не умањује смисао сваког понаособ Лазићевог театролошког медаљона на тему Нушићевог стваралаштва. Напротив, студије, разговори, огледи, једночинке и шаљиве игре, добијају временом, непроцењив значај. Темељне и озбиљне естетичке студије обједињене у форми разговора, писама, богате документације и илустративног материјала, уз неопходну научну апаратуру, започињу други живот, као завештање будућим истраживачима и поштоваоцима театра.

Проф. др Драгана Чолић-Биљановски

 

Бранислав Нушић
КУЛТУРНИ ТЕСТАМЕНТ

Извод из дела
Бранислав НушићКУЛТУРНИ ТЕСТАМЕНТСпор је темпо којим ми корачамо у племенитој тежњи да се уврстимо у редове културом и напретком далеко измаклих народа; спор је темпо да ми у блиској, па можда и у даљој будућности не можемо догледати остварење тих својих тежњи.

Не лежи узрок томе у недостатку духа, у недостатку духовних моћи наших, већ у тежњама, материјалним и моралним приликама и условима под којима се наша млада култура развија.

Културни изрази, културни покрети и прегнућа у нашем су друштву још увек појаве другога и трећега реда; носиоци тих израза, покрета и прегнућа, дакле, градитељи културе, код нас су малтене излишни људи, толико излишни да се њихова реч одстрањује чак и кад се решава о најважнијим културним питањима.

Сем тога, млада култура као и млада биљка за свој развитак и процват тражи атмосферу зрачнију но што је ова коју јој наше поднебље нуди. Под нашим,  тако често мутним поднебљем, млада се биљка не може да развије у стабло, нити да да пуну цваст, као што ни духовно стваралаштво не може доћи до пунога изражаја, те стога многа реч остаје недоречена, многа мисао можда неисказана, многи ток пресушује на самоме извору своме или бар не даје све изобиље своје духовне моћи.

Ма колико снажан духом, појединац није кадар ни својим напорима ни евентуалним својим личним успесима да измени ове прилике; тек удружене све духовне моћи, једном заједничком и истрајном акцијом, моћи ће културним прегнућима да прошире духовне вредности у нашој средини и моћи ће да им обезбеде значај који оне имају у развитку једног културног младог друштва.

Београд, 5. децембра 1937. године

ISBN: 86-83951-00-6

Карактеристике: Формат: 24 | Број страна: 365 | Повез: меки | Писмо: Ћирилица

 

Цена: 0.00RSD

Loading Ажурирање корпе ...

Ljudi koji su kupili ovaj predmet također su kupili