Иван Јовић, Весели живот човека у ковчегу

Иван Јовић, рођен је 2. новембра 1971. године у Аранђеловцу. Живи је у Београду, где је стекао већину својих књижевних и животних искустава.
Ожењен је Моњом, са којом има ћерке Милену и Милицу.
Слави Свете враче Козму и Дамјана.
Објавио књиге прозе: Непрестано мислим на Едуарда, Приче у три става (КОНРАС, Београд 2003) и Весели живот човека у ковчегу (КОНРАС, Београд, 2005).

О делу
Весели живот човека у ковчегу, духовита и повремено горка збирка кратких прича, од оних је књига које се не удварају читаоцима. Иза забавних, и неретко парадоксалних обрта, промаља се ауторова замишљеност над људима и њиховим односима у свету какав јесте.

Извод из дела
Мало ми је тесно.
Нисам се још навикао, тек сам од недавно овде.
Мириси трулежи и мемле, цика штакора и подземне воде често умеју да буду веома непријатни. На табанима понекад осећам несносан свраб, што је у овим околностима помало незгодно. Очи овде ничему не служе, тако да ми мрак уопште не смета.
Данас ми се, рецимо, дуж врата поново спуштало нешто глатко и слузаво. У почетку сам мислио да је у питању само обична кап воде, али сам убрзо дошао до сазнања да су то ипак они мали, голуждрави црви.
Ништа није у стању да ме толико узбуди као гмизање ових несташних створења по мом опуштеном телу. Wихова љупка грицкања изазивају у мени толико ласцивних мисли да за тренутак пожелим да изађем одавде и мало се забавим. Додуше, то је само за тренутак, јер већ наредна мисао ми говори да ја више нисам за то. Остарео сам. И изгледа да сам умро.
Морам заиста признати да нисам више виталан као онога дана када сам тек ушао овде. Око мене је све тако мртво, а и ја се већ неко време осећам апатично малаксало и манично депресивно. Истина, нисам одувек био у оваквом стању. Први дани су ми, примерице, протицали у непрекидним активностима.
Одмах по доласку овамо проверио сам где се налазим. Интуитивно сам померао прсте, лагано покретао стопала, мрдао ушима, ширио и скупљао ноздрве, кружио зеницама, и напокон схватио да сам у ковчегу.
То је за мене било значајно сазнање, које је утирало пут даљем истраживању.
Требало је још открити да ли сам жив. Сви видљиви показатељи водили су ка закључку да сам преминуо.
Нисам читао новине, нисам гледао телевизију, нисам имао три оброка и ужину, није ми радила пробава, нисам знао колики ми је доњи, нити колики ми је горњи притисак, нисам гледао популарне серије, нисам пио витаминске таблете, нисам играо игре на срећу и нисам се јављао ни у квизове, ни у контакт емисије у отвореном студију.
Ја сам дакле умро! Мртав сам!
Своје стање више нисам могао да правдам ни наивним председником, ни неспособном владом, ни лудим комшијом, ни ваздушним притиском, ни хладним, ни топлим временом, ни прекомерним загађивањем животне средине; било је једноставно такво какво јесте, и ту се више ништа није могло учинити.
И заиста је право чудо како сам, и поред свих ових чињеница, уопште успео да останем читав. Морам признати да сам имао и среће. Да није било црва који су ми распаљивали машту, одавно бих био мртав као прави мртавац. Отуда све чешће и пуштам машти на вољу, не би ли ми од тога било боље.
Много сам размишљао о свему. Сада када сам мртав јасније сагледавам ствари. Осећам се зрелије и паметније. Много лакше него пре разабирем битно од небитног, суштинско од споредног.
У својим дубоким мртвачким размишљањима дошао сам до самог смисла, до суштине свих ствари. Дошао сам до онога што решава све проблеме, што подиже из мртвих, дошао сам до невероватног сазнања: најбитнија ствар на свету је право гласа.
Док сам био жив, нисам то видео овако јасно као сада. Превиђао сам ту чињеницу, нисам се бавио њоме, била ми је уобичајена и разумљива. Једноставно, био сам део гласачке машине и своју грађанску дужност обављао сам готово механички, онако како су ме медији саветовали. Али сада је то код мене сасвим другачије.
Свест да ја, захваљујући повољним околностима, још увек и у ковчегу имам право гласа, учинила ме је сретнијим и дала је смисао мом непостојању. Захваљујући томе осећао сам се корисно. Могао сам да одлучујем о свим важним државним питањима! Пријало ми је сазнање да од мене стрепе државници, министри и дипломате.
Право гласа ме је враћало међу живе. У мом одлучивању није ми уопште сметало моје садашње стање леша. Нисам додуше баш најбоље познавао тренутне политичке прилике у земљи и ван ње, али то ионако није најпресудније, јер пред гласачком смо кутијом сви исти, ту нема богаташа и сиромаха, интелектуалаца и сељака, Грка и Јевреја...
У светлу ових сазнања престали су да ми сметају влага и мрак, тескоба и гмизавци. Знао сам да сам потребан земљи, и спокојно сам настављао своја размишљања.
Могу вам рећи да ми и сада крену сузе на очи када помислим на светле тренутке изборних победа. Да нема тога, не знам да ли бих приметио да уопште имам очи, овако их бар користим за сузе.
Понекад, тако лежећи, замишљам како у тренутку најљуће изборне битке, када се гласачко тело већ сасвим поделило, када оба председничка кандидата имају истоветан број гласова, устајем ја из ковчега, и пред само затварање биралишта, дајем глас бољем кандидату.
Захваљујући мени избегнути су ратови, крвопролића, глад, промискуитет, наркоманија, гојазност, бубуљице и ћелавост.
Нација ме слави!
Председник ми нуди место премијера. Али га ја одбијам, скромно говорећи да је мени место у земљи, и да сам само дошао да помогнем.
У обраћању нацији, моје последње речи су: “Памет у главу, следећи пут можда мене више неће бити!”
А онда ме сви, достојанствено, са сузама у очима, испраћају до мог коначишта.
Тада бих ја рекао себи: “Умри сад! Ти то заслужујеш! Часно си испунио своју грађанску дужност! Твој пример ће бити путоказ многим генерацијама, које ће идући за тобом остати у земљи и ту живети мирним животом, све док их изборна труба не позове да поново устану из земље и покажу сву моћ наше младости, нашег знања и нашег патриотизма!” А ја, ја ћу тада спокојно да лежим у свом ковчегу, мирно чекајући изборне резултате.
Ковчег ми се мало осећа на трулеж.
Лош знак! Мислим да су чарапе, али нисам сигуран.

ISBN: 86-7552-020-4

Карактеристике: Формат: 110 х180 mm | Обим: 127 стр. | Повез: брош |Писмо: ћирилица

Стара цена: 200.00RSD

Цена: 150.00RSD

Попуст: 50.00RSD! (25.00%)

Loading Ажурирање корпе ...