Зоран Станојевић, Црта испод света

(рођен у Београду, 7. III 1942) Књижевник, преводилац, и дугогодишњи водитељ програма Радио Београда (''Време радозналости'', ''Ловац на бисере'', ''Клуб два'', ''Хобископ'').
Књиге: Лице намењено другима (Матица српска, Нови Сад, 1968), Рођак Гло (''Радивој Ћирпанов'', Нови Сад, 1971; награда ''Невен''), Капетан Снип (НОЛИТ, Београд, 1973), Познавање писца (БИГЗ, Београд, 1974), Највећи детектив на свету (БИГЗ, Београд, 1974), Пси (песме за децу; БИГЗ, Београд,1972), Мачке (песме за децу; БИГЗ, Београд,1972), Животиње из дивљине (песме за децу; БИГЗ, Београд,1972), Поспани Мартин (Дечје Новине, Горњи Милановац, 1973) Кућа која је пустила корен (''Радивој Ћирпанов'', Нови Сад, 1981), Зеци, пеци, пец (ЈЕЖ, Београд, 1982); Познавање свега (НОЛИТ, Београд, 1982); Горанов дневник (''Дневник'', Нови Сад, 1989) Књига (''Визија 011'', Београд, 1994), Београд из све снаге (Сага Т.С.Т. Београд, 1995). Брзи водич, Београд (''Мала велика књига'', Нови Сад, 1999). Говори Ф. Громки Тмурни (Драслар, Београд, 2003). Објавио је и више од четрдесет радио-драма, од којих је скоро половина награђена на анонимним конкурсима за радио-драму, а петнаестак их је преведено, углавном на немачки, и емитовано у Немачкој, Аустрији, Белгији... Аутор је позоришних комада ''Рођак Гло'' и ''Пабло, човек коме су се догодиле ципеле''.

Преводи: Озма од Оза, Л.Френк Баум, три СФ књиге: Бил, Херој Галаксије, Хари Харисон; Трампа свести , Роберт Шекли; Дела Времена, Џон Бранер; и Господар прстенова, Џ. Р. Р. Толкин (прво издање – НОЛИТ, Београд).
Према неким изворницима аутор је и сликар, али он то никада није био; његова Изложба ничега била је перформанс, без икаквих експоната осим публике и аутора, чија присутност ничим није нарушавала основну идеју тог Дела.

За годину 2002 добио “Змајеву награду” за допринос Књижевности за децу, ради као дописник Београда Два из Немачке, ТВ-Београд је откупила његову серију од тринаест получасовних епизода (сатира са благим укусом научне фантастике), пише сатиричне приче за Експрес, и, када је у земљи, појављује се као водитељ радијских програма.

Ова књига је избор из мноштва прича објављених од 1976. до 2003. године у листовима Јеж, Зум репортер, Новости осам, Око, Политика експрес, Нин, Борба, Политика – The internantional weekly, Експрес, итд. итд.


О делу

Утврдивши да је свет у таквом стању да ћемо потпуно излудети, Станојевић је одлучио да подвуче црту. Испод света. Стотинак бравурозних минијатура о времену без главе и без репа, упознаће читаоца са свим сазнањима до којих је аутор дошао после ове одлуке. И насмејати га, наравно.

Извод из дела
ПОЗИВ

...Од ваше претходне посете ситуација нам се малко изменила, али љубав у породици све може да превазиђе. Тим пре што ипак имамо све што нам треба. Пре неки дан сам чак набавио и нешто соли, а занимљиво колико је двопек бољи кад има и соли! Укратко, припремили смо се довољно, биће сви да се погостимо.

Код нас се уопште много баца, а то не ваља. Најзад, шта ако нама и претиче кад толики други у свету гладују? Али, ми смо ту да се са таквим раскалашним понашањем најзад прекине! Чудо једно, на пример, колико људима преостаје бутера на оним хартијицама у које је био упакован. Само протрљаш такву хартију о двопек и већ местимице видиш на њему као неку хранљиву скраму, масњикаву! Имамо преко шеснаест тих хартијица па, кад је јача месечина, или кад на улици испред куће има светла, ми по неколико пута са љубављу читамо штиво “Маслац, I кл. 20 гр.”… а све онако, златно написано…

Наравно да то није све. Знам какви сте сладокусци па ћу вам одмах одати и саму круну вечери! Обећао ми један што је ухранио за себе цело пиле, даће ми - ако му ми испечемо пиле о свом трошку - даће ми скоро сву мочу, па ако заиста успем да набавим купус (а видео сам да тај поседује купус док сам му уносио угаљ у подрум, па ваљда неће преварити) биће и за подварак, уколико преостане дрва за шпорет после печења целог оног пилета. Срећа те нам је крај богат дрвећем; целе године сам скупљао суве гранчице, како која отпадне.
Код нас ће, чим се смркне, бити новогодишња атмосфера, дакле још поподне, зато што су нам исекли струју. Ми смо и иначе штедели, али то је ипак рискантно кад има струје у жицама; омакне се неком па окрене прекидач, и тек га изненадно светло тргне да угаси, кад види шта је учинио, па се тако часком накупи и рачун. Овако - нема шта да трљамо главу. А и за воду ћемо лако. У дворишту је још нису искључили, па ја око поноћи одем и наточим кофу кад сви спавају а нико и не зна.

Пишете да бисте радо дошли раније, па да видите и новогод. сајам. Најбоље да заиста дођете што раније (али никако пре три поподне, 31. децембра), док се још пече оно пиле, и док се спрема подварак на пилећој мочи – још само ако успем негде да набавим бибер! – па да се и огрејемо, јер после више нема ложења; гориво мора да потраје. А и светлије је уз шпорет, мада је за светло лако. Учврстио сам по зидовима неке парчиће од огледала што сам нашао, па само хватају светло са улице, кад има, и одбљескују по целом стану, а на некима се види и телевизија од суседа, само је ситно и титл је наопако, али то не смета кад се човек привикне.
Имам и на пет места по скоро пола “бомбице” разних жестоких пића, што су током године неки заборавили у нашој капији, где се сакрију да попију пре радног вр. па им онда дође аутобус и морају онако отвор. да оставе и да отрче, а ја само затворим пампурићем и покупим. Исто и нешто пива имам из тих извора, зато што дежурам изјутра на завоју степеништа горе, и гледам их, па, чим изјуре кад дође аутобус, ја - трк, и све узмем шта има. Па сам тако нашао и пола мандарине за дезерт, а биће од свега тога и да замоташ, да понесете кући као и увек; знам ја шта је ред.

Новца исто има. Ја улицом увек идем погнут, никад се не зна ко је шта изгубио, па сам тако током године инкасирао 29,50 динара, и сада само још 0,50 да нађем па да укрупним у 30, и онда могу све то да претворим у девизе. А можда и нећу, него ћу део те своте да потрошим за празник? Ја знам да ви ни у сну не бисте тек тако спискали толики новац, али једном се живи. И још, ако дођете раније, можемо заједно и у ходнику да стојимо; оздоле из пекаре допире што мирише печење, а сладимо се мрвама, што на прозору остављају за птице, и сви смо на окупу!

Зато дођ. што пре али никако пре 15.45 на означени дан. Заврш. ово пис. јер немам више пап. само ово парч. што сам наш. у ходн.

ISBN: 86-7552-017-4

Карактеристике: Формат: 110 х180 mm | Обим: 254 стр. | Повез: брош |Писмо: ћирилица

Стара цена: 200.00RSD

Цена: 150.00RSD

Попуст: 50.00RSD! (25.00%)

Loading Ажурирање корпе ...

Ljudi koji su kupili ovaj predmet također su kupili