Владимир Илић, Фамилија – Медијски поредак Новог Света

Владимир Илић, рођен је 1965, у Чачку где је завршио основну школу и гимназију. Дипломирао је 1990. на Факултету политичких наука у Београду (смер новинарство). Сарадник Студента, Спортских новости, Епохе, Дуге и Радио Београда. Завршио је специјалистичке постдипломске студије Europe in the World на институту за новинарство у Утрехту (Холандија) и Националној високој новинарској школи у Архусу (Данска), под покровитељством УНЕСКО-а и Европске уније. Био је начелник Одељења за стране медије у Савезном министарству за информисање (1993–1996) и помоћник савезног министра за информисање (1996–2000). Сусрео се са преко две хиљаде новинара, публициста и дипломата свих континената.


О делу

Владимир Илић је начинио драгоцен уџбеник, не само за студенте ФПН, већ и за целокупну политичку класу килаве Србије, и нарочито за елиту која већ стасава. Ово је штиво за храбре, за далековидеће, за не који и поред свих пораза, срозавања и бесперспективности ове нације имају куражи да се упусте у пионирски посао саздавања српске државе. Свет заиста функционише умногоме и кроз сложена дејства политичко-медијских фамилија, једног глобалног, централизованог света – орвелијанизованог по много чему. Ова мала енциклопедија је и глосар за ход кроз џунглу новог планетарног једноумља, добрано инспирисаног бољшевичким једнообразним мишљењима. Французи то називају La pensye unique. Развијени свет је заборавио дијалог, слушање другог, полемисање. На сцени су комесари реал-либерализама у форми моћних медијских царстава непосредно свезаних са министарствима спољних послова а ови, опет, са центрима моћи, били они Билдерберг, или моћне мултинационале или Савет за спољне послове. Ово је време корпоративног, па онда и корпоративног новинарства. Новинарство је тотално политички надзирано. Ово је време новинарства за једнократну употребу које нуди потрошне истине. Ово је епоха милитаризоване информације како би рекао Пол Вирилио. И све то уз све свеприсутни American way of war како га дефинише Алфредо Валадао. Где год да загребеш, налећеш на Lonely super power (усамљену супер силу) како САД крсти професор Хантигтон, један од ликова из ове књиге. Наспрам ове књиге је Србија, већ дуги низ година у позицији гусака у магли. Не могу да одлучим јесу ли веће гуске били Милошевић и његов интелектуално рахитични тим или ови нови специмени на власти који поново нису способни да сагледају свет који је прецизно приказао Владимир Илић. Тужно је колико је наша, тзв. елита, политичка класа Србије, свих ових година била, и сада јесте, испод немилосрдних захтева времена. Јадно је колико је рецепција ових идеја страна и новој политичкој класи у Србији.

Зоран Петровић Пироћанац

Нема више класичних медија. Романтична прича о борцима за истину и анонимним херојима који гину за вест одавно је беспредметна. Најмоћнији медији постиндустријске епохе или информатичког доба, сагледавани готово искључиво са становишта теорије и праксе управљања светом-као-једним-Системом, представљају данас само кибернетски инструмент. Моћан, понекад монструозан, ретко случајан, никад независан, и увек инструмент. Уосталом, утемељујући савремени управљачки приступ свету, Норберт Винер, творац савремене кибернетике, каже да је реч о управљању системом, кроз процесе, помоћу информација. Медији информатичког доба више нису ту да би првенствено преносили информације, него да би их производили и упумпавали у Систем према потребама тржишта, односно према управљачким захтевима глобалне техноструктуре, те наднационалне мреже обучених службеника која као извршилац и контролор управља Системом. Медији су претворени у инпут-масине помоћу којих се, с предумишљајем, убацују информације тачно онакве какве су потребне да би се изазвало жељено понашање Система или дела Система. Информације су, ту, и надражај и хушкање и скривена управљачка команда. Ако догађаја нема, створити га. И потом пажљиво пратити реакције јавности (Система). Тако гласи четврто правило „спин-доктора“, експерата за манипулисање медијима и јавношћу. Такав медијски (под)систем не трпи, као инпут, „компликоване“ информације. Симплификација (попрошћавање) сматра се обавезом: све мора да буде шематизовано, схватљиво с ногу, саобразено баналној стрип-психологији. Систем се не сме збуњивати. Тачно се зна, према рецептури управљачке и њуз-драматургије, кад колико треба додати кич-емоција, шећерне водице, гламура, осмеха, сока, страха, страдања, оптимизма, гриже савести. Колико крви, суза, дечијег јаука, раскомаданих тела, спаљених домова, силованих жена. Увежбани ударци маљем понављаће се све док лоботомија успева. Тако се врши притисак на најмоћније да ураде управо оно што и желе да ураде. Потом, тешка срца, они подлежу притиску. Тако се, „невидљивом руком“, управља Системом. И то није завера него техника владања, није морал него наука, није видео-игрица него стварност која нам се, неозбиљнима, тако трагично олупала о главу. Иза кулиса те мегаструктуре моћи, те спреге највиших политичко-финансијских кругова и „медијске аристократије“, води нас ова одлична и важна књига Владимира Илића. Смирено, зналачки, јасно, егзактно, документовано, бестрасно. Књига није написана да нас плаши, или да нас оплакује, или да нас неосновано храбри. Њу пише стручњак који је потпуно свестан каква је моћ тачног именовања ствари. Зашто пише? „Стварна елита ума и срца не треба да устукне пред ’невидљивом руком‘ псеудоелите, чувара тајни“.

Бранислав Матић

ISBN: 86-7552-005-0

Карактеристике: Формат: 125 х200 mm | Обим: 309 стр. | Повез: брош |Писмо: ћирилица

Цена: 0.00RSD

Loading Ажурирање корпе ...

Ljudi koji su kupili ovaj predmet također su kupili