OЛИВЕРА ЖИЖОВИЋ

Оливера Жижовић је историчар и теоретичар књижевности. Дипломирала је на Катедри за општу књижевност и теорију књижевности Филолошког факултета Универзитета у Београду. На истој катедри је одбранила магистарски рад „Гротеска у романима ‘Петроград’ Андреја Белог и ‘Завист’ Јурија Ољеше“ (2008) и докторирала са тезом „Функција и значај снова у делима Фјодора Достојевског (‘Сан смешног човека’),детаљније

Станислав Сретеновић

Станислав Сретеновић

Станислав Сретеновић рођен је у Београду 1970. Школовао се у Београду, где је на Одсеку за историју на Филозофском факултету дипломирао 1996. радом Дучићев поглед на италијанско-југословенско зближавање 1937. године (ментор проф. др Андреј Митровић). Стручно се усавршавао у Француској, на универзитету у Нансију, 1997–1998, а на Европском универзитетском центру (SEU) Универзитета у Нансију –детаљније

Светомир Бојанин

Светомир Бојанин

Светомир Бојанин, наш познати психијатар, рођен је у селу Болман у Барањи, 6. јануара 1932. године. Средњу школу је похађао у Новом Саду и Сомбору. Медицински факултет је завршио у Загребу 1957. године, а специјализацију из неуропсихијатрије у Београду 1964. Током школске 1966/67 провео је један семестар на стручном усавршавању у Паризу, у тиму професорадетаљније

Саво Стјеповић

Саво Стјеповић

Саво Стјеповић, рођен је 1970. у Чачку , где и данас живи. Објавио две збирке поезије: Антологија универзализма(1994), и Декаденца (1996). Махагони хол му је први роман.детаљније

Радослав Лазић

Радослав Лазић

Радослав Лазић, редитељ, естетичар, драмски педагог – рођен у Санском Мосту, 13. септембра 1939. Гимназију и Академију за позориште, филм, радио и телевизију завршио у Београду, где је дипломирао режију у класи проф. Вјекослава Афрића, 1964. Упоредо апсолвирао Историју уметности на Филозофском факултету у Београду. Постдипломске студије из области театрологије на Факултету драмских уметности удетаљније

Проф. др Радмило Петровић

Проф. др Радмило Петровић рођен је у Београду 1948. године. Завршио је Филозофски факултет, групу за археологију 1972, а историју уметности 1975. године. Магистрирао је 1977, а докторирао 1992. године. Аутор је више књига, десетина научних и стручних радова. Бави се проучавањем религије и митологије. Сарадник је више научних и стручних институција у земљи идетаљније

Др Ото Михаел Леш

Др Ото Михаел Леш

Др Ото Михаел Леш Наслов оргинала: ALCOHOL AND TOBACCO Medical and Sociological Aspects of Use, Abuse and Addiction © 2011 Springer-Verlag/Wien © 2012 За српско издање КОНРАС/Београд Аутори: Otto Michael Lesch, MD Henriette Walter, MD Medical University of Vienna, Austria Christian Wetschka, PhD Vienna,Austria Michie N.Hesselbrock, PhD Victor Hesselbrock, PhD University of Connecticat,Farmington,CT,USA Др Отодетаљније

Новица Петровић

Новица Петровић

Новица Петровић (1952), ради као доцент за студије британске и америчке културе на на Катедри за англистику Филолошког факултета у Београду. Магистарску тезу Мотив ентрипије у делу Томаса Пинчона и Џ.Г. Баларда одбранио је 2001. године; а докторску дисертацију Човек и космос у делу Станислава Лема и Артура Кларка 2005. На филолошком факултету у Београду.детаљније

Небојша Вуковић

Небојша Вуковић

Небојша Вуковић (Србобран, 1973). Професор филозофије, магистар политичких наука, публициста. На Филозофском факултету у Новом Саду, Смер филозофија, дипломирао 1998. На Факултету политичких наука у Београду, Смер међународни односи, магистрирао 2006. Add MediaТекстове објављивао у више листова и часописа. Области нарочитог интересовања: геополитика, геостратегија, општа стратегија, теорија међународних односа, филозофија историје, историја Балкана, пропагандно-психолошке операције,детаљније

Морис Метерлинк

Морис Метерлинк

Морис Метерлинк (Maurice/Mooris/Marie Bernhard Maeterlinck), знаменити белгијски писац с краја XIX и прве половине ХХ века, рођен је 29. августа 1862. у фламанској породици у Генту. Образовање је стекао код језуита. Кратко време се  у родном граду бавио адвокатуром, коју напушта одлучан да се посвети књижевности. Писао је на француском језику. Прве стихове објављује 1883.детаљније

Михаил Наумович Епштејн

Михаил Наумович Епштејн

Михаил Наумович Епштејн – (Михаил Наумович Эпштейн, 1952. Москва, Русија), књижевник, философ, културолог, есејист, рођен је 1950. године у Москви. Члан руског Пен-клуба и Академије руске савремене књижевности. Дипломирао на Филолошком факултету Московског државног универзитета 1972. Током 70-их година учествовао је у раду сектора за теоријске проблеме Института за светску књижевност (Москва) и предавао књижевностдетаљније

Милош Црњански

Милош Црњански

Милош Црњански, песник, приповедач, ромасијер, драмски писац, рођен је 26. октобра 1893. године у Чонграду (варошица у Мађарској, „чиновнички Сибир“ за неподобне српске чиновнике оног времена), од оца Томе и мајке Марије, рођене Вујић. Породица ће се 1896, преселити у Темишвар, где млади Црњански учи основну школу и гимназију, а 1905. постаје ђак Пијаристичког лицеја.детаљније

Др Милослав Шутић

Др Милослав Шутић

Др Милослав Шутић рођен је у Мечи (Херцеговина) 1938. године. Гимназију је завршио у Бачкој Паланци, а на београдском Филолошком факултету дипломирао је 1963, магистрирао 1965, и одбранио докторску тезу „Слика света у поезији Момчила Настасијевића“, 1978. године. У Институту за књижевност и уметност, где је запослен одмах по завршетку постдипломских студија, руководилац је пројектадетаљније

Миклош Хубаи

Миклош Хубаи

Миклош Хубаи (Hubay Miklos, 1918) је драмски писац. Прва драма му је изведена 1942. године, већ и сам наслов Без јунака довољно назначава суштину и време. И од тада није престајао да пише драме. Управо се објављују његове сабране драме, до сада је изашло седам томова; још један том драма, оних најранијих чека.детаљније

Љи­ља Илић

Љи­ља Илић

Љи­ља Илић ро­ђе­на је у се­лу Љу­си­на, Бос. Кру­па у Бо­сни и Хер­це­го­ви­ни 16. мар­та 1958. го­ди­не. Основ­ну шко­лу за­вр­ши­ла је у Бо­сан­ској Ото­ци 1972.; сред­њу у Оџа­ци­ма 1976., а сту­диј Ју­го­сло­вен­ске књи­жев­но­сти на Фи­ло­зоф­ском фа­кул­те­ту Уни­вер­зи­те­та Но­ви Сад 12. фе­бру­а­ра 1981. Од­бра­ни­ла је ма­ги­стар­ску те­зу Ре­флекс Ни­че­о­ве фи­ло­зо­фи­је у де­лу Раст­ка Пе­тро­ви­ћа 26. ок­то­брадетаљније

Кнез Александар

Кнез Александар

Кнез Александар Син првенац Њ. К. В. Кнеза Павла Карађорђевића и Њ. К. В. Кнегиње Олге, унук Њ. К. В. Кнеза Арсена, млађег брата Њ. К. В. Краља Петра I Ослободиоца, праунук Кнеза Александра, најмлађег сина Вожда Карађорђа Петровића, доајен Краљевског Дома Њ. К. В. Кнез Александар рођен је 13. августа 1924. године у Вајтлоџудетаљније

Јуриј Пољаков

Јуриј Пољаков

Јуриј Пољаков, познати прозаист, публицист и драмски писац, филолог по образовању, рођен је 1954. године у Москви. Почео је да објављује седамдесетих година. Дебитовао је као песник, објавио је збирку песама Време долазака (1980). Почетком осамдесетих, био је уредник листа Московский литератор. Прославио се делима Сто дана пре наредбе (1980) – о нередима у војсци,детаљније

Јован Пејчић

Јован Пејчић

Јован Пејчић рођен је 1951. године у Бошњацу код Лесковца, Србија.   Критичар, историчар књижевности, есејист, антологичар. Предаје Српску књижевност двадесетог века на Филозофском факултету у Нишу. Живи у Београду. КЊИГЕ Тајна и крст.  Појмови и поимања 1, огледи (Београд 1994) Облик и реч критике,  огледи и прикази (Београд 1994) Заснови Глигорија Возаровића,  монографија (Београддетаљније

Јасмина Ахметагић

Јасмина Ахметагић

Јасмина Ахметагић је рођена 1970. у Београду. Докторирала је на Филолошком факултету (Београд) на теми Библијски подтекст српске прозе од друге половине двадесетог века. По вокацији књижевни критичар, а по занимању лектор, професор, библиотекар… Тренутно запослена на Државном универзитету у Новом Пазару. Књиге: Антички мит у прози Борислава Пекића (2001), Потрага која јесам: о прозидетаљније

Иван Јовић

Иван Јовић

Иван Јовић, рођен је 2. новембра 1971. године у Аранђеловцу. Живи је у Београду, где је стекао већину својих књижевних и животних искустава. Ожењен је Моњом, са којом има ћерке Милену и Милицу. Слави Свете враче Козму и Дамјана. Објавио књиге прозе: Непрестано мислим на Едуарда, Приче у три става (КОНРАС, Београд 2003) и Весели животдетаљније

Зоран Станојевић

Зоран Станојевић

Зоран Станојевић (рођен у Београду, 7. III 1942) Књижевник, преводилац, и дугогодишњи водитељ програма Радио Београда (”Време радозналости”, ”Ловац на бисере”, ”Клуб два”, ”Хобископ”). Књиге: Лице намењено другима (Матица српска, Нови Сад, 1968), Рођак Гло (”Радивој Ћирпанов”, Нови Сад, 1971; награда ”Невен”), Капетан Снип (НОЛИТ, Београд, 1973), Познавање писца (БИГЗ, Београд, 1974), Највећи детектив надетаљније

Жан Жионо

Жан Жионо

Француски писац, Жан Жионо (рођен 1895. у Маноску, умро 1970. у Паризу) рано је заволео живот сељака, чобана и радника у провансалским планинама. Скромног и сиротињског порекла, он је, малтене самоук, читао велике класичне писце – „у то време нечувено богатство за моју душу“, како ће касније посведочити. Надахњује се делима Хомера, Хесиода, Аристофана, Есхила,детаљније

Енес Халиловић

Енес Халиловић

Енес Халиловић, приповедач, песник, драмски писац, новинар, економиста и правник, рођен је 5. марта 1977. године у Новом Пазару. Основао је новинску агенцију Sanapress, књижевни часопис Сен и веб часопис за књижевни интервју Eckermann.  Објавио збирке поезије Средње слово (1995), Блудни парип (2000), Листови на води (2007), збирке прича Потомци одбијених просаца (2004) и Капиларнедетаљније

Душан Тешић

Душан Тешић

Душан Тешић рођен је 1939. године у Лужанима у босанској Посавини. Радни век провео је у Политици, где је неколико деценија био екомноски коментатор. Поред Пркоса, објавио је и књигу Западно од Оријента (2001).детаљније

Драгиња (Драга) Гавриловић

Драгиња (Драга) Гавриловић

Драгиња (Драга) Гавриловић је рођена 14. марта 1854. у Српској Црњи. Основну школу похађала је у Новом Саду, а у Сомбору Учитељску школу коју завршава 1878. Од 1880. до пензионисања 1911. године, радила је у Српској Црњи, као српска народна учитељица. Објављивањем Девојачког романа у листу Јавор, у наставцима, током 1889. Драга Гавриловић постаје првадетаљније

Дејан Стојановић

Дејан Стојановић

Дејан Стојановић је рођен у Пећи 1959. године. Дипломирао је на Правном факултету Универзитета у Приштини. Објавио је књиге песама: Круговања, Народна књига – Алфа, Београд, три издања – 1993, 1998. и 2000. Сунце себе гледа, НИП Књижевна реч, Београд 1999. Знак и његова деца, Просвета, Београд, 2000. Творитељ, Народна књига, Београд, 2000. Облик, Граматик,детаљније

Дејан Дамњановић

Дејан Дамњановић

Дејан Дамњановић је почео да се бави мачевањем 1994. године у МК Железничар из Београда под надзором великог мајстора нашег мачевања, господина Љубе Савића. Неко време је био члан и такмичар БМК из Београда, да би неколико година касније прешао у МК Локомотива. Најважнији учитељи Дејана Дамњановића су били господин Љуба Савић и господин Александардетаљније

Владимир Илић

Владимир Илић

Владимир Илић, рођен је 1965, у Чачку где је завршио основну школу и гимназију. Дипломирао је 1990. на Факултету политичких наука у Београду (смер новинарство). Сарадник Студента, Спортских новости, Епохе, Дуге и Радио Београда. Завршио је специјалистичке постдипломске студије Europe in the World на институту за новинарство у Утрехту (Холандија) и Националној високој новинарској школидетаљније

Вјачеслав Иванов

Вјачеслав Иванов

Вјачеслав Иванов (1929, Москва) је филолог, лингвиста, теоретичар и историчар културе и један од твораца интелектуалног живота у својој домовини у другој половини минулог столећа. Његови основни радови посвећени су упоредно-историјској граматици индоевропских језика, теорији писмености, семиотици културе, математичкој поетици и структурном проучавању језика и књижевности, индоевропеистици, фолклору и митологији. Један је од твораца Московско–тартускедетаљније

Видан Папић

Видан Папић

БЕЛЕШКА О МЕНИ Рођен сам као друго по реду дете у мешовитом браку (мушкарца и жене) сиромашних интелектуалаца , просветних радника у Милановачко-Таковском крају, сада већ давне 1960. године, кишног 23. октобра, у неко доба . Основну школу сам једва завршио, средњу уметничку са пола снаге, а Факултет примењених уметности у Београду неосетно. И неприметно,детаљније

Бра­ни­сла­ва Јев­то­вић

Бра­ни­сла­ва Јев­то­вић

 (1957) је ро­ђе­на у Су­бо­ти­ци. Пу­но го­ди­на је пи­са­ла кри­тич­ке есе­је (о књи­жев­но­сти, те­о­ри­ји књи­жев­но­сти, фи­ло­со­фи­ји…) об­ја­вљу­ју­ћи их по спе­ци­ја­ли­зо­ва­ним ча­со­пи­си­ма и но­ви­на­ма. Не­ке од тих ра­до­ва са­бра­ла је у две сво­је књи­ге: Ја­ну­со­вом ра­сад­ни­ку (из­да­том у Не­за­ви­сним из­да­њи­ма Сло­бо­да­на Ма­ши­ћа, 1990. го­ди­не) и у Су­фле­ру са Ле­ван­та (књи­зи ко­ја, ве­ро­ват­но, уско­ро из­ла­зи на ви­де­ло).детаљније

Бобан Кнежевић

Бобан Кнежевић

Рођен у (Београду, 1959) је српски писац фантастике, стрипски сценариста, уредник, издавач. На српској књижевној сцени присутан је од 1978. године. Студије астрономије напушта 1981. и постаје професионални издавач и писац. Сматра се једним од најутицајнијих уредника у историји српске и југословенске фантастике, у рангу Гаврила Вучковића, Жике Богдановића и Зорана Живковића. Један је оддетаљније

Александар И. Поповић

Александар И. Поповић

Александар И. Поповић рођен је 1962. године у Земуну. Потомак црногорских барјактара и јунака са Грахова, Вучјег Дола, Тарабоша и Мојковца, аустроугарских официра са Галиције и Пјаве, далматинских трговаца, италијанског племства, панонских капетана и цинцарских трговаца из Срема. Живео је у Подгорици, Тивту, Старој Пазови и Крагујевцу. Полиглота. Имао је дара за дипломатију. У некимдетаљније

Александар Гајић

Александар Гајић

Др Александар Саша Гајић (1973) научни је са­ра­дник Института за европске студије чија се ис­тра­жи­вања крећу на простору друштвене и правно-политичке теорије те политичке филозофије. Своје радове, анализе и огледе објављује у стручној пе­ри­од­ици и другим писаним медијима. Актуелне области ст­ручног интересовања су му друштвена теорија, ме­ђународни односи, политичка филозофија и фи­ло­зофија историје те студиједетаљније

Александар Васин

Александар Васин

Александар Васин је легенда српског, и пре тога, југословенског мачевања. 22 пута је био државни првак, од тога 3 пута у сва три оружја. Два пута је био десети на светском јуниорском првенству – 1952. и 1954. године. Освојио је девето место на Универзијади у дисциплини мача. Био је 23. на сениорском светском првенству удетаљније

Алек Вукадиновић

Алек Вукадиновић

Алек Вукадиновић је рођен 13. септембра 1938. године у Милованцу (општина Пећ). Школовао се у Андријевици, Пећи и Београду, а од 1959. живи стално у Београду. У времену од 1982-84. Алек Вукадиновић је био председник Београдске секције писаца. Организовао је у Удружењу књижевника Србије прве протестне вечери у одбрану инкриминисаних писаца. Био је члан Одборадетаљније